Koliko god da je neko od prijatelja ko je već posetio ovu zaista čarobnu zemlju pokušao da vam dočara utiske, jednom kada se i sami nađete tamo, shvatićete da je zapravo Kuba sasvim drugačija od onoga kako ste je zamišljali. U isto vreme je i gore i bolje od toga: gore, jer ma koliko da ste bili spremni na skroman život i siromaštvo, niste očekivali tako nešto; a bolje, jer taj osećaj koji ova zemlja, ljudi, stvari, boje i način života stvaraju je zaista jedinstveno iskustvo koje prosto morate sami doživeti i proživeti.

 

Na Kubi ima puno „fensi“ hotela, kompleksa iz kojih uglavnom većina turista nikada i ne izađe. Ali takav provod možete dobiti svuda od Crne Gore do Maldiva. Kubu treba osetiti u dušu. Provozati se njihovim taksijima, prenoćiti u tipičnoj kubanskoj kući, prošetati Havanom ili Trinidadom u suton, ući u makar jednu od njihovih prodavnica u kojima praktično jedva da ima šta da se kupi. I da, tu je čuveno sveto kubansko trojstvo, tri stvari u kojima svaki Kubanac uživa: Cuba Libre (rum-kola, koji bi se takođe mogao nazvati i rum sa mrvom kole), kubanske cigarete (koje Ameri toliko kupuju pa onda odlaze u Dominikansku republiku kako bi nalepili njihove markice na njih jer im je zabranjen unos kubanskih stvari u SAD) i kubanski ples (salsa, baćata, merenge, son).

 

O rum-koli i cigaretama nema posebne priče, probajte i odlučite jel vam se sviđa ili ne. Što se muzike tiče, tačnije plesa, koliko god da vam se ona dopada ili ne, shvatićete da ona predstavlja njihov način života, shvatićete koliko im je taj ples važan uvek i svuda i shvatićete da muzika ne zna za godine, razliku u godinama, pristojnost ili nepristojnost. Osmeh na licu kubanskih plesača će vam reći sve.

 

Obavezno posetite neki od autentičnih klubova kojih ima na svakom koraku (prepoznaćete ih po tome što je u njima puno domaćeg stanovništva, a malo turista, i naravno što veća gužva to je klub bolji), popijte po neki Kuba libre, a onda vam možda noge i same zaplešu u ritmu…Kad ste već na Kubi.