Nova godina se proslavlja na različite načine u različitim delovima sveta. 1873. godine Japanci su usvojili gregorijanski kalendar i počeli slaviti Novu godinu 01. januara. No, proslava kod njih traje nešto duže nego što je to uobičajno – proslavljaju je od 31. decembra do 4. januara naredne godine. Obeležavaju je na tradicionalan način sa mnoštvom interesantnih običaja.
Šta Japanci jedu za doček, kako se ponašaju, kakve poklone daju, da li šalju čestitke, sa kim vole da obeležavaju Novu godinu? Odgovore na sva ova pitanja ćete pročitati u daljim pasusima.
Verovanja i običaji
Japanci se služe kineskim zodijakom, gde zodijački znaci nisu podeljeni na mesece, već na godine. Postoji 12 zodijačkih znaka kineskog horoskopa: pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, koza, majmun, petao, pas i svinja.
Svaka godina ima svoj znak, svoju životinju. 2020. godina će biti godina pacova, te će čestitke i ukrasi imati motive ove životinje. Veruje se da svaka životinja sa sobom donosi nešto u određenu godinu.
Veliki deo populacije u Japanu pripada budističkoj religiji. U budističkim hramovima se Nova godina obeležava tako što se zvono oglašava 107 puta 31. decembra, a u ponoć, 1. januara jednom.
Smatra se da čovek ima 108 grehova i da zvuk zvona čisti te grehe iz te godine, kako bismo u narednu ušli čisti. Dakle, Nova godina i u Japanu predstavlja pravo vreme za nove početke i skidanje tereta za sve što se dogodilo u prethodnoj.
Lep običaj koji prema njihovom verovanju određuje sreću u narednoj godini jeste vađenje papirića iz igračkica. Na papiriću je napisano da li ćete imati mnogo sreće, malo sreće, da li će se ona ravnomerno razvijati tokom godine. Ovaj papirić Japanci obično drže u novčaniku, na početku naredne godine ga zamene novim.
Još jedan način da Japanci uđu čisti u narednu godinu jeste „veliko čišćenje“. To podrazumeva da se očisti, usisa, oriba svaki deo kuće ili stana, pa čak i delovi u koje ne zalaze toliko često; ispod frižidera, prašina sa ormara, iza ormara. Bukvalno sve što može da se očisti, očisti se pre početka nove godine.
Mnoge firme prestaju sa radom 28. decembra zbog velike novogodišnje euforije. Treba obaviti kupovinu, žene spremaju jela koja treba da traju danima kako bi i one odmarale u danima slavlja, do 4. januara.
Hrana koja se jede u vreme praznika
Japanci veliku pažnju obraćaju na to šta će jesti dok traje novogodišnje slavlje. Sva hrana koja se jede tokom praznika nosi naziv oseći-rjori. Jela su namerno tako pripremljena da mogu da izdrže neko vreme van frižidera nekoliko dana.
Ova tradicija potiče još iz perioda kada nisu ni postojali frižider. No i danas ovi recepti dobro dođu, jer domaćice naprave toliko hrane za čitavu porodicu da ni ne može sve stati u frižider.
To su kisela, sušena, slatka jela najrazličitijih vrsta. Ne može se lako izdvojiti koja je tipična oseći hrana, jer varira u odnosu na regione. Negde je pojedina vrsta hrane zabranjena da se jede tokom praznika, dok je u drugoj regiji tradicionalna.
No, ono što je isto u svim delovima Japana jeste da se uoči Nove godine jede tošikoši-soba iliti nudle od heljde. Smatra se da nudle donose dugovečan život ispunjen srećom. Dužina nudli simboliše dug život.
Postoji još jedan razlog zašto se jedu baš heljdine nudle. Kovači su u starijim vremenima sakupljali zlato valjušicama od heljde, te od tad postoji verovanje da heljda privlači novac.
Još jedno tradicionalno japansko jelo jeste ozoni, supa kojoj se dodaje ukusni kolač od pirinča. Recept za supu se, takođe, razlikuje od regiona do regiona.
Pojedine japanske porodice se i danas drže ovih običaja, a druge, koje su se okrenule drugim vrednostima jedu suši, druge tradicionalne specijalitete, pa čak i zapadnjačku hranu u vreme praznika.
Otošidama i čestitke
Otošidama predstavlja manju papirnu kovertu u koju stariji stavljaju novac i daju deci i omladini kao poklon. Količina novca zavisi od uzrasta deteta. Tipičan iznos za dete u nižim razredima osnovne škole je između 3000 i 5000 jena, deca u višim razredima osnovne dobijaju 5000 jena, a srednjoškolci oko 10 000 jena.
Običaj koji je kod nas zamro, a koji je i te kako živ u Japanu jeste slanje novogodišnjih čestitki. U knjižarama se mogu kupiti odštampane čestitke sa motivima životinje koja predstavlja tu godinu. A ako žele da se isprobaju u kaligrafiji mogu poslati čestitke u kojima ima praznog prostora koji treba samostalno popuniti i pokazati svoje veštine.
Pošta je najzauzetija upravo u periodu pre Nove godine. Poštanski sandučići su podeljeni na običnu poštu i novogodišnje čestitke. Japancima je veoma bitno da čestitke prime prvog januara i pošta to njima garantuje. Da bi to postigli honorarno zapošljavaju mlade.
Umesto kićenja novogodišnjih jelki, Japanci ukrase svoj dom ukrasima. Ovakav način ukrašavanja potiče iz šinto religije. Ukrasi imaju namenu da čuvaju od zla i donesu dobru sreću u kuću.